Ključna razlika privrednog društva i udruženja
Suštinska razlika privrednog društva (od, kd, doo i ad) sa jedne strane i neprofitnog pravnog lica (udruženja kao jednog takvog oblika) sa druge strane, se ogleda u cilju. Iz ove razlike proizilaze i druge razlike, bilo neposredno bili posredno.
Privredno društvo se osniva radi sticanje profita. Profit se stiče tako što privredno društvo obavlja delatnost na tržištu. Delatnost se obavlja prodajom roba i pružanjem usluga trećim zainteresovanim licima. Svi prihodi koji se ostvare na taj način čine tzv. „oporezivi prihod“ u smislu poreza na dobit. Isto tako, privredno društvo vršeći delatnost na tržištu ima i troškove. Svi ti troškovi koji su učinjeni u vezi prodaje roba i usluga na tržištu čine odbitnu stavku od ostvarenih prihoda. Razlika prihoda i rashoda obrazuje dobit koja jeste predmet oporezivanja u smislu Zakona o porezu na dobit.
Udruženje se osniva radi ostvarivanja određenog cilja koji imaju više lica. Taj cilj nikako ne može biti profitnog karaktera. Cilj se može odnositi na bilo koji interes koji imaju članovi udruženja. Nužno je da taj interes bude zakonom dopušten. Pravilo je da se udruženja finansiraju raznim prilozima, poklonima, besteretnim davanjima i članarinama svojih osnivača. Svim ovim prihodima zajedničko je to da ne potiču od obavljanja delatnosti na tržištu (npr. prihodi koje predškolska ustanova ostvari po osnovu učešća roditelja dece u finansiranju određenih aktivnosti, prihodi fudbalskog kluba od obeštećenja po osnovu ulaganja u treniranje i obrazovanje igrača i dr.) Iz tog razloga ti prihodi nisu oporeziva kategorija u smislu poreza na dobit. Isto tako, udruženje ima i rashode u kontekstu ostvarivanja zajedničkog neprofitnog cilja. Ti rashodi ostvareni van tržišta čine odbitnu stavku od prihoda. Razlika prihoda i rashoda ne predstavlja kategoriju koja je oporeziva u smislu poreza na dobit.
Zaključuje se da je privredno društvo obveznik poreza na dobit imajući u vidu da prihode ostvaruje obavljanjem delatnosti na tržištu. Udruženje nije obveznik poreza na dobit jer prihode ostvaruje ne obavljajući delatnost na tržištu, već mimo tržišta i tržišnih principa.
I pored napred navedenog, Zakon o udruženjima izričito dozvoljava, između ostalog i to da udruženje može da obavlja delatnost na tržištu radi sticanja prihoda. To se dozvoljava u cilju finansiranja udruženja na taj način da se ostvareni prihodi koriste za neprofitabilnu svrhu, odnosno svrhu i cilj zbog kojeg je udruženje osnovano. Ali ukoliko udruženje prihode ostvaruje obavljanjem delatnosti na tržištu, onda se ti prihodi smatraju oporezivim prihodima u smislu Zakona o porezu na dobit (npr. prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, dobici od prodaje imovine, prihodi od zakupnina, prihodi od kamata i dr.). Troškove i izdatke koje je udruženje imalo prilikom obavljanja delatnosti na tržištu smatraju se izdacima u smislu poreza na dobit. Razlika koja preostane nakon stavljanja u odnos tržišnih prihoda i tržišnih rashoda jeste kategorija koja se oporezuje u smislu Zakona o porezu na dobit. Dobit koju je udruženje ostvarilo i platilo porez na taj iznos ni na koji način ne može biti raspodeljena članovima udruženja. Ta dobit se samo može iskoristiti za zajednički neprofitabilni cilj, zbog kojeg je udruženje i osnovano. Pored ovoga, Zakon o porezu na dobit predviđa i određenja poreska oslobođenja za udruženje u pogledu plaćanja poreza na ostvarenu dobit, ali pod striktno određenim uslovima.
Proizilazi da i udruženje može da obavlja privrednu delatnost u kom slučaju je poreski obveznik u smislu Zakona o porezu na dobit. Kada obavlja privrednu delatnost udruženje u pogledu plaćanja poreza na dobit podleže istim uslovima kao i privredno društvo.
Kada je u pitanju vođenje poslovnih knjiga, zasnivanje radnog odnosa, plaćanje poreza i doprinosa u poslovanju, otvaranje i vođenje računa kod poslovnih banaka, evidentiranje kod Poreske uprave, nema suštinskih razlika između privrednog društva i neprofitnog pravnog lica. U kontekstu navedenog mogu postojati određena odstupanja kojima se međutim ne menja suština različitosti između ovih subjekata na način kako je to gore izneto.
Izvori: Zakon o privrednim društvima (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2011); Zakon o udruženjima (Službeni glasnik RS br. 51/2009 od 14. 07. 2009. godine); Pravilnik o sadržini, načinu upisa i vođenju Registra udruženja (Službeni glasnik RS br. 80/09 od 29.09.2009. godine); Dragoljub Stojanović, Uvod u građensko pravo, Beograd, 1999.g.; Andrija Gams, Uvod u građansko pravo, Beograd, 1994.g. M.Vasiljević, Kompanijsko pravo, Beograd, 2007;