Održavanje sednice skupštine doo bez sazivanja
Zakon o privrednim društvima u čl. 206 sadrži sledeće pravno pravilo:
„Sednica se može održati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi članovi društva, osim ako je osnivačkim aktom drukčije određeno.“
Komentar
Skupština predstavlja najviši organ društva sa ograničenom odgovornošću koja odlučuje o najvažnijim pitanjima vezanim za društvo. Skupštinu čine svi članovi društva, odnosno lica koja poseduju udele u osnovnom kapitalu društva.
Rad skupštine se sprovodi kroz održavanje redovnih i vanrednih sednica. Jedno od pitanja vezano za održavanje sednice jeste njeno sazivanje. Dve stvari bitno određuju sazivanje sednice društva sa ograničenom odgovornošću.
Prvo, reč je o organu društva koji je nadležan za sazivanje. Zakon o privrednim društvima propisuje da sednicu skupštine saziva:
-direktor, ako je upravljanje društvom jednodomno;
-nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Osnivačkim aktom može se predvideti da skupštinu može sazvati i član društva ili neko drugo lice. Sednica skupštine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 20% glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Ako direktor ne sazove sednicu skupštine u roku od tri dana od dana prijema zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije 15 dana od dana prijema zahteva, podnosioci tog zahteva mogu sami sazvati sednicu skupštine u roku od osam dana od dana isteka tog roka za održavanje sednice skupštine.
Drugo, u pitanju je obaveštavanje članova o održavanju sednice i utvrđivanje dnevnog reda. Način sazivanja sednice skupštine može biti određen osnivačkim aktom. Ukoliko to nije učinjeno, osnovno pravilo koje Zakon postavlja je dostavljanje pisanog poziva preporučenog poštom, na adresu koja je navedena u evidenciji podataka o članovima. Poziv se smatra uručenim danom slanja preporučene pošiljke. Dakle nije potreban prijem pošiljke, što je svakako diskutabilno jer je moguće da pošta iz različitih razloga ne stigne do člana društva ili da je član društva promenio adresu. Upravo zbog toga od izuzetne je važnosti da članovi društva redovno izveštavaju društvo o ažurnoj adresi kako bi se barem smanjili negativni efekti ovakve odredbe. Ovako odredbe svakako služe naporima da se skupština društva lako i brzo sazove, a da to pri tom bude pravovaljano. Ipak čini se da je vrlo striktna prema članovima društva jer je slanje preporučene pošiljke dovoljno da bi se smatralo da je poziv uredno dostavljen. Član društva se može pisanim putem saglasiti i sa drugačijim načinom pozivanja od onog koje predviđa osnivački akt, odnosno Zakon. Ovde je svakako reč o prethodnoj saglasnosti. Poziv za sednicu skupštine se dostavlja svakom članu društva najkasnije osam dana pre održavanja sednice, s tim da osnivačkim aktom i ovaj rok može biti drugačije određen. Zakon određuje minimum sadržine poziva za sednicu skupštine i to: dan slanja, vreme i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda i materijal za sednicu.
Ukoliko članovi društva nisu pravnovaljano i blagovremeno obavešteni o sednici, dnevnom redu i njegovim izmenama mogu pobijati odluke skupštine pod uslovima propisanim Zakonom.
Postoje dva izuzetka kada se ne moraju primeniti pravila o sazivanju sednice skupštine društva sa ograničenom odgovornošću. Prvo, Zakon o privrednim društvima u čl. 206 propisuje da se sednica skupštine može održati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi članovi društva. Ovo pravilo se u praksi pokazalo kao dosta praktično i verovatno je u velikoj meri sprečilo mnogobrojne zahteve za pobijanje odluka skupštine usled propusta u sazivanju. Šta više, kako najveći broj društava s ograničenom odgovornošću ima mali broj članova onda samo sazivanje skupštine često nije neophodno. Članovi društva su u stalnoj i intenzivnoj komunikaciji i skupštinu pravnovaljano održavaju i bez sazivanja, jer svi članovi društva prisustvuju toj sednici skupštine. Drugo, ukoliko je društvo sa ograničenom odgovornošću tzv. jednočlano trgovačko društvo, po prirodi stvari, pravna pravila o sazivanju se ne primenjuju.
Osnivačkim aktom se pravila o održavanju sednice skupštine i bez sazivanja mogu urediti drugačije. Na primer, može se predvideti da se skupština društva ne može održavati na ovaj način, odnosno da se sednica skupštine može održati jedino ukoliko je sazvana pisanim putem uz poštovanje rokova za dostavljanje poziva i materijala za sednicu.
Zaključak
Rad skupštine se sprovodi kroz održavanje redovnih i vanrednih sednica. Jedno od pitanja vezano za održavanje sednice jeste njeno sazivanje. Dve stvari bitno određuju sazivanje sednice društva sa ograničenom odgovornošću. Prvo, reč je o organu društva koji je nadležan za sazivanje. Drugo, u pitanju je obaveštavanje članova o održavanju sednice i utvrđivanje dnevnog reda. Ukoliko se pravna pravila o sazivanju skupštine prekrše članovi društva mogu pobijati odluke skupštine pod uslovima propisanim Zakonom. Postoje dva izuzetka kada se ne moraju primeniti pravila o sazivanju sednice skupštine društva sa ograničenom odgovornošću. Prvo, Zakon o privrednim društvima u čl. 206 propisuje da se sednica skupštine može održati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi članovi društva. Drugo, ukoliko je društvo sa ograničenom odgovornošću tzv. jednočlano trgovačko društvo, po prirodi stvari, pravna pravila o sazivanju se ne primenjuju.
Reference: Zakon o privrednim društvima (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2011, 99/2011, 8372014); Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 99/2011); M.Vasiljević, Privredna društva, Beograd, 1999; M.Vasiljević, Kompanijsko pravo, Beograd, 2007; R.Pennington, Company Law, London, 1995; J.Farrar, Company Law, London, 1998.