Image by Gerd Altmann from Pixabay
Organizovanje rada poslodavca za vreme vanrednog stanja
Aktuelnost nameće osvrt i temu koja se odnosi na prekid rada poslodavca zbog bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.
Vlada Republike Srbije, uz supotpis predsednika Republike, u sledu proglašenog vanrednog stanja izrokovanog tzv. zaraznom bolesti COVID-19 popularnije korona virusom između ostalog je donela i Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 31/2020 od 16.3.2020. godine, kada je i stupila na snagu (dostupna dana 17.3.2020. na https://www.propisi.net/uredba-o-organizovanju-rada-poslodavaca-za-vreme-vanrednog-stanja/, kao i Uredbu o merama za vreme vanrednog stanja, koja je objavljena u “Službenom glasniku RS“, br. 31/2020 od 16.3.2020. godine, kada je i stupila na snagu, (dostupna dana 17.3.2020. na https://www.propisi.net/uredba-o-merama-za-vreme-vanrednog-stanja/
Jednu od mera koju propisuje Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja se tiče higijenske sigurnosti objekata koje poslodavac koristi u poslovanju sa jedne strane i obezbeđenja zaštitne opreme za zaposlene i radno angažovane sa druge strane. Ustvari, Uredba u čl. 4 propisuje:
„Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima“.
Posmatrano sa radno pravnog aspekta, postavlja se pitanje, kako postupiti ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi higijensku sigurnost objekata koje koristi u poslovanju ili zaštitnu opreme za zaspolene i radno angažovane ?
Odgovor na ovo pitanje se nalazi u Zakonu radu.
Tako, Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) dostupan dana 17.3.2020. na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html u čl. 117 propisuje:
„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade“.
Dakle, reč je o prekidu rada zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. Rad se prekida odlukom/naradnom poslodavca. Organ nadležan za donošenje ove odluke je po pravilu direktor, odnosno zakonski zastupnik privrednog društva ili drugog oblika organizovanja. Prekid rada traje dok traju razlozi za njeno donošenje. Naknada zarade se određuje odlukom poslodavca. Zakon ne propisuje minimum ove naknade.
Vezano za ovu temu, nailazi se i na tekst dostupno dana 16.3.2020. na https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/130320/130320-vest4.html
„Međutim, svakako je u konkretnom slučaju najprimerenije primeniti odredbu člana 117. Zakona o radu i u slučaju potencijalne opasnosti za bezbednost i zaštitu života i zdravlja zaposlene uputiti na „prinudni odmor“ odnosno privremeno odsustvo sa rada, ali uz isplatu naknade zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Zakon o radu upućuje da se visina naknade propiše opštim aktom, što znači da nije zagarantovan ni minimalni iznos ove naknade već poslodavac ima diskreciono pravo da je sam utvrdi. Dodatno, za primenu ovog instituta ne zahteva se nužno da je do prekida rada došlo naredbom nadležnog državnog organa već ovakvu odluku može da donese i nadležni organ poslodavca jer nije u mogućnosti da u datim uslovima obezbedi zaštitu života i zdravlja zaposlenih na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja njihovog života i zdravlja“.
Proizilazi, da ukoliko poslodavac ne može da obezbedi bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu pretenduje da se primeni odredba čl. 117 Zakona o radu, koja propisuje prekid rada odlukom poslodavca, pri čemu se naknada zarade zbog tog prekida rada određuje predmetnom odlukom.
TIM
osnivanjepreduzeca.rs
17.3.2020.