ORGANIZACIJA RADA POSLODAVCA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Image by Gerd Altmann from Pixabay

Rad za vreme vanrednog stanja

UREDBA O ORGANIZOVANJU RADA POSLODAVACA ZA VREME VANREDNOG STANJA („Sl. glasnik RS“, br. 31/2020) je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 31/2020 od 16.3.2020. godine, kada je i stupila na snagu (dostupna dana 17.3.2020. na https://www.propisi.net/uredba-o-organizovanju-rada-poslodavaca-za-vreme-vanrednog-stanja/

Ovom Urednom se uređuje se poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja (čl. 1 Uredbe).

Prva mera koju Uredba propisuje (čl. 2 Uredbe) jeste tzv. obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće). Polazi se od dužnosti poslodavca da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Međutim, ova dužnost je relativne prirode, jer se tiče onih radnih mesta na kojima je moguće organizovati takav rad. Ustvari, ako je priroda radnog mesta takva, da nije moguće organizovani rad van prostorija poslodavca, onda poslodavac nije dužan po Uredi da organizuje takav rad. Važi o obratno, radna mesta čija priroda omogućava organizovanje rada van prostorija poslodavca, podrazumava da je poslodavac dužan da organizuje takav rad.

Image by Gerd Altmann from Pixabay

To potvrđuje i čl. 3 Uredbe koji propisuje:

Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad na način predviđen članom 2. ove uredbe, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to:
– da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji,
– omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.),
– odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

Uredba dalje upućuje da je osnov za uvođenje obavljanja poslova van prostorija poslodavca ili opšti akt ili ugovor o radu ili rešenje poslodavca. Ustvari, šire posmatrano, obavljanje poslova van prostorija poslodavca jeste institut radnog prava, koga izričito normira Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) u čl. 42 dostupn dana 17.3.2020. na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

Uredba izričito propisuje da je Poslodavac dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

Druga mera se tiče higijenske sigurnosti objekata koje poslodavac koristi u poslovanju sa jedne strane i obezbeđenja zaštitne opreme za zaspolene i radno angažovane sa druge strane.  Ustvari, Uredba u čl. 4 propisuje:

Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

TIM

osnivanjepreduzeca.rs

17.3.2020.