Nastojanje odgovornosti matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća

Zakon o privrednim društvima

član 456.

Solidarna odgovornost

Sentenca:

  • Odgovornost matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća prestala je da postoji danom stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima, odnosno 30.11.2004. godine, kada je prestala i važnost zakonske odredbe kojom je ista bila predviđena.

Iz obrazloženja:

„Prema činjeničnom stanju koje je potpuno i pravilno utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su dana 1.2.1993. godine zaključile Ugovor o pružanju zdravstvene zaštite radnicima, koji je za tuženog zaključio njegov pravni prethodnik. Ugovor je i dalje na sazi. Po tom osnovu tužilac potražuje iznos od 826.323,82 dinara i to iznos od 527.237,00 dinara na ime glavnog duga, a iznos od 299.086,83 dinara na ime obračunate kamate. Potraživanja tužioca čiju isplatu tužbom traži nastala su u periodu od 4.2.2005. godine pa do 23.5.2006. godine. Kao dokaz za svoja potraživanja tužilac je priložio račune kojima je fakturisao naknadu za izvršene periodične lekarske preglede radnika. Priloženi računi ispostavljeni su na druga pravna lica – zavisna preduzeća tuženog. Od postavljenog tužbenog zahteva tuženi se branio isticanjem prigovora nedostatka pasivne legitimacije i činjenice da računi glase na njegova zavisna preduzeća koja posluju kao samostalna pravna lica i da kao takva samostalno odgovaraju za svoje obaveze.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno kada je našao da tuženi nije pasivno legitimisan, te da se radi o obavezama koje potiču iz poslovnog odnosa njegovih zavisnih preduzeća sa trećim licima, u konkretnom slučaju sa tužiocem.

Tačni su žalbeni navodi u kojima se ističe da se prvostepeni sud nije pozvao na konkretan propis koji reguliše odnos zavisnih preduzeća, kako među sobom, tako i prema njihovim poveriocima. Međutim, to je bez uticaja na pravilnost prvostepene odluke, obzirom da je solidarna odgovornost matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća, prema članu 414a. Zakona o preduzećima (dalje: Zakon), postojala u situaciji kada matično preduzeće participira u procentu od 90% akcija ili udela zavisnog preduzeća. Zakon, pa i odredba 414a., koja je propisivala odgovornost matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća, prestao je da važi danom stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima, odnosno 30.11.2004. godine.

Iz napred navedenog se zaključuje da je odgovornost matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća prestala da postoji 30.11.2004. godine, a potraživanja tužioca, čiju isplatu traži od tuženog, nastale su u periodu od 4.2.2005. godine pa do 8.5.2006. godine, dakle u periodu kada nije bio na snazi Zakon, pa stoga nema ni odgovornosti tuženog, kao matičnog preduzeća, za obaveze svojih zavisnih preduzeća.“

 

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 3067/2010 od 23.9.2010. godine)