POJAM I VRSTE LIKVIDACIJE
Likvidacija društva predstavlja oblik prestanka privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Za razliku od toga, stečaj privrednog društva se sprovodi kada imovina privrednog društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca. Likvidacije privrednog društva je pod kontrolom članova društva, dok je stečaja pod kontrolom stečajnog suda.
Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste likvidacije. Prvo, likvidaciju društva na osnovu odluke članova društva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji. Drugo, prinudnu likvidaciju koja se sprovodi u zakonom propisanim slučajevima, nezavisno od volje vlasnika.
U ovom tekstu će biti reči o tzv. dobrovoljnoj likvidaciji u to u kontekstu Zakona o privrednim društvima. Inače, likvidacija privrednog društva je složen postupak, jer ima više aspekata (pravni, računovodstveni, finansijski, poreski, bankarski i dr.). Iz tog razloga, i više Zakona uređuju ovaj postupak.
Početak likvidacije
Zakon o privrednim društvima u čl. 526. izričito propisuje da likvidacija privrednog društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre.
Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupština društva. Ta odluka se donosi:
-jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, u slučaju ortačkog društva,
-odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću u skladu sa članom 211. Zakona o privrednim društvima,
-odlukom skupštine akcionara u skladu sa članom 358. Zakona o privrednim društvima.
Kada je u pitanju sadržina predmetne odluke, između ostalog, izričito se mora navesti da se nad društvom otvara likvidacija. Otvaranje likvidacije nikako ne može biti uslovljeno ili odredivo. Odluka mora sadržati izričito određenje da se nad društvom otvara likvidacija. Isto tako, ovom odlukom se mora imenovati i tzv. likvidacioni upravnik. Pored ovog, odluka mora sadržati i druge normirane elemente.
Registraciona prijava pokretanja postupka likvidacije (registracija odluke i objavljivanje oglasa) se podnosi Agenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:
-odluka o pokretanju postupka likvidacije,
-potpis likvidacionog upravnika overen od nadležnog organa overe, ako to lice nije registrovani zastupnik društva,
-dokaz o uplati naknade za upis pokretanja postupka likvidacije.
Registraciona prijava za pokretanje postupka likvidacije se podnosi u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, s tim ako u ovom roku ne bude podneta društvo će morati da plati dodatni iznos naknade. Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito:
-poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja,
-adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. Zakona o privrednim društvima na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja,
-upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa.
Posledice otvaranja likvidacije
Nakon pokretanja postupka likvidacije, poslovno ime privrednog društva se menja tako što se u skladu sa odredbama člana 22. stav 5. Zakona o privrednim društvima unosi oznaka u likvidaciji.
U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vodi likvidacioni upravnik. On se određuje odlukom o likvidaciji (čl. 529. Zakona o privrednim društvima). Članovi društva su slobodni da za likvidacionog upravnika odrede lice koje je unutar društva ili neko eksterno lice. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika se takođe registruje u skladu sa Zakonom o registraciji. Likvidacioni upravnik za vreme dok traje postupak likvidacije društva, može preduzimati sledeće aktivnosti:
-vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije,
-preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja,
-vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.
Proizilazi, da likvidacija utiče na poslovnu sposobnost privrednog društva. Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima su namenski i vezani za smisao u svrhu likvidacije.
U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.
Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnu formu, niti da učestvuje u statusnoj promeni, osim ako se likvidacija ili statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Pored javnog obaveštenja poverioca o pokretanju postupka likvidacije putem objavljivanja – Oglasa o pokretanju likvidacije na internet stranici Agencije za privredne registre, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva (čl. 535. Zakoan o privrednim društvima). Poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim. Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloženje osporavanja potraživanja. Likvidacioni upravnik ne može osporiti potraživanje ukoliko je isto utvrđeno izvršnom ispravom. Ako poverilac čije je potraživanje osporeno ne pokrene postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja i u istom roku o tome pisanim putem obavesti društvo, to potraživanje se smatra prekludiranim. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije.
Imovina privrednog društva koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovim udelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određeno osnivačkim aktom ili statutom (čl. 541. Zakona o privrednim društvima).
Likvidacioni upravnik podnosi registracionu prijavu brisanja iz registra uz koju prilaže:
-odluku društva o okončanju postupka likvidacije,
-izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,
-izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci,
-odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,
-odluku društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.
Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dan naveden u rešenju o okončanju postupka likvidacije, koje izdaje Agencija.
Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnik obaveštava banku o tome i dostavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju privrednog društva iz Registra, nakog čega banka gasi račun.
Likvidacioni izveštaji i bilansi
Likvidacioni upravnik je obavezan da u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i podnose ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, dok su isti dužnia da ga u roku od 30 dana od dana podnošenja usvoje (čl. 536. Zakona o privrednim društvima). U skladu sa članom 30. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni. Dakle, nezavisno od roka od 60 dana za dostavljanje vanrednog finansijskog izveštaja Agenciji u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, likvidacioni upravnik ima obavezu da ga sastavi ranije, odnosno u roku od 30 dana od dana početka likvidacije Ako se iz početnog likvidacionog bilansa utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa (čl. 539. Zakona o privrednim društvima).
Pored sastavljanja početnog likvidacionog bilansa kao vanrednog finansijskog izveštaja, likvidacioni upravnik sastavlja i likvidacioni izveštaj (čl. 536. Zakona o privrednim društvima) koji treba da sadrži:
-listu prijavljenih potraživanja,
-listu priznatih potraživanja,
-listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja,
-podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja,
-neophodne radnje za sprovođenje likvidacije,
-vreme predviđeno za završetak likvidacije,
-druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Početni likvidacioni izveštaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje (čl. 536. Zakona o privrednim društvima). Ortaci, komplementari, odnosno skupština dužni su da donesu odluku o usvajanju početnog likvidacionog izveštaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje (čl. 536. Zakona o privrednim društvima). Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva.Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi i godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine. Godišnji likvidacioni izveštaji se takođe registruju u skladu sa Zakonom o registraciji. Takođe, ukoliko postup?? likvidacije nije okončan u godini u kojoj je pokrenut, već je prenet u narednu godinu, privredno društvo sastavlja i vanredni finansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra i pri tom prikazuje objedinjeno podatke za ceo izveštajni period (za period od 1. januara do 31. decembra). Na sve obrasce finansijskih izveštaja stavlja se naznaka u “likvidaciji”.
Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja (čl. 540. Zakona o privrednim društvima):
-završni likvidacioni bilans,
-izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,
-pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja i potraživanja koja se u smislu člana 534. stav 4. Zakona o privrednim društvima smatraju prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci,
-predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Završni likvidacioni bilans sastavlja se kao vanredni finansijski izveštaj i dostavlja se Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.
Ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja gore navedene dokumente i donosi odluku o okončanju likvidacije. U skladu sa članom 540. stav 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza.
Zaključak
Likvidacija društva predstavlja oblik prestanka privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Nakon izmirenja svih obaveza, preostala imovina privrednog društva se raspoređuje članovima društva srazmerno njihovim udelima. Članovi društva donose odluku o okončanju likvidacije, nakon čega se privredno društvo briše iz registra privrednih subjekata. Pored privrednopravnog aspekta, likvidacija ima i poreski, računovodstveni i bankarski aspekt.
Izvori: Zakon o privrednim društvima (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 36/2011 i 99/2011); Zakon o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011); Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (Službeni glasnik Republike Srbije broj 99/2011); Pravilnik o sadržini registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju (Službeni glasnik Republike Srbije br. 6/2012);M.Vasiljević, Privredna društva, Beograd, 1999; M.Vasiljević, Kompanijsko pravo, Beograd, 2007.