Pojam komaditnog društva
Komanditno društvo (societe en commandite simple, limited partnership, special partnership, kommanditgesellshaft) je privredno društvo koje ima najmanje jednog komplamentara koji vodi poslove društva i odgovara neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva i najmanje jednog kamanditora koji ne vodi poslove društva i koji samo snosi rizik poslovanje do visine svog uloga. Svako komanditno društva mora imati najmanje dva člana. Jedan član uvek mora biti komplamentar. Položaj komplamentara je identičan sa položajem ortaka kod ortačkog društva. Komplamentar vodi poslove društva i odgovara za obaveze koje društvo ima prema trećim licima celokupnom svojom imovinom. Drugi član društva uvek mora biti komdanditor. Položaj komanditora se razlikuje od položaja komplamentara. Komanditor ne može da vodi poslove društva, jer je ta funkcija u isključivoj nadležnosti komplamentara. Isto tako, komanditor ne odgovara za obaveze koje društvo ima prema trećim licima, već samo snosi rizik poslovanja do visine svog uloga. Ako komanditno društvo spadne samo na jednog člana ili kad u situaciji postojanja dva člana, jedan član društva promeni svoj status (iz komplamentara pređe u komanditora ili obratno), onda ovo društvo ne može dalje opstati kao privredno društvo u tom obliku. Dakle, dvojnost članstva bitno opredeljuje prirodu ovog društva. Komaditno društvo nastaje prvenstveno kao izraz personalnih karakteristika i povezanosti komplamentara, dok su lična svojstva komanditora svedena na minimum. Iz tog razloga, ovo društvo se tretira kao društvo lica, s tim da je ovo svojstvo ublaženo u odnosu na ortačko društvo zbog pozicije komanditora. Po pravilu broj članova ovog društva nije veliki, imajući u vidu njegovu prirodu nastanka i način upravljanja društvom. Firma ovog društva može biti personalna (sadrži ime svih, nekolicine ili jednog komplamentara) ili predmetna. Kao i drugi oblici privrednog društva i komaditno društvo obavlja delatnost radi sticanja profita. Komanditno društvo pravni subjektivitet stiče upisom u propisani registar, s tim da u nemačkom i engleskom pravu ovaj oblik privrednog društva ne uživa pravni subjektivitet.