Dostavljanje pismena privrednom društvu
Zakon o privrednim društvima (Službeni glasnik RS, broj 36/2011, 99/2011, 83/201 – dr. Zakon i 5/2015) u članu 20. izričito propisuje:
„Dostavljanje se vrši na adresu sedišta društva.
Izuzetno, društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vrši dostavljanje.
Ako je dostava pismena društvu na adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta društva ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte, putem preporučene pošiljke u smislu zakona kojim se uređuju poštanske usluge bila bezuspešna, smatraće se da je dostava te pošiljke uredno izvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te pošiljke, pod uslovom da je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana.
Dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vrši se u skladu sa posebnim zakonima“.
Komentar
Sastavni deo obavljanja privredne aktivnosti uključuje i razmenu pismena između privrednog društva sa jedne strane i drugih subjekata sa druge strane (organizacija, ustanova, agencija, ministarstva, sudova, institucija i dr.). U tom kontekstu se postavlja jedno značajno pitanje? A to je: na koju adresu se vrši dostava pismena privrednom društvu? Zakonodavac daje odgovor na ovo pitanje. Izričito je propisano da se dostavljanje vrši na adresu sedišta društva. Iz datog proizilaze dva konstitutivna elementa relevantna za dostavljanje pismena. Prvo, to je adresa. Ovaj pojam se u užem smislu konkretizuje kroz ulicu i broj. Drugo reč je o sedištu. Sedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Proizilazi, da osnivači prilikom osnivanja privrednog društva opredeljuju sedište društva tako što ga označavaju u osnivačkom aktu. Naravno, tokom poslovanja promena sedišta je moguća. Odlukom skupštine dozvoljeno je promeniti sedište društva. Nadalje, izričito se propisuje da se adresa sedišta društva registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Na taj način, ista postaje javno dostupna svim zainteresovanim licima.
Postoje dva izuzetka od napred iznetog pravila, odnosno određenja da se dostavljenje vrši na adresu sedišta društva.
Prvo, društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vrši dostavljanje. Dakle, ukoliko postoji adresa za prijem pošte, onda se dostavljanje vrši na tu adresu. Postavljanje se pitanje šta će se desiti ako se u ovom slučaju dostava izvrši na adresu sedišta? Zakonodavac za ovaj slučaj ne daje jasan odgovor u smislu da li je dakva dostava uredne ili ne? Smatramo da interes pravne sigurnosti naleže prihvatanje rešenja da se urednom dostavom ima smatrati i dostava na adresu sedišta društva iako postoji registrovana adresa za prijem pošte. Adresa za prijem pošte mora biti registovna u Registru privrednih registra kod Agencije za privredne subjekte.
Drugo, reč je o pravnoj pretpostavci o urednoj dostavi. Ako je dostava pismena društvu na adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta društva ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte, putem preporučene pošiljke u smislu Zakona kojim se uređuju poštanske usluge bila bezuspešna, smatraće se da je dostava te pošiljke uredno izvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te pošiljke, pod uslovom da je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana. Ovaj izuzetak ide u prilog načela savesnosti I poštenja. Nesavesni primalac biva pogođen sankcijom propuštanja prijema pismena. U ovom slučaju je potrebno voditi računa vezano za ispunjenje uslova za primenu ovog izuzetka a to su: 1) dva bezuspešna pokušaja uručenje pismena na adresu sadišta ili adresu za prijem pismena, 2) pošiljka mora imati status tzv. preporučene pošiljke u smislu Zakona kojim se uređuju poštanske usluge, 3) protek vremenskog interval od najmanje 15 dana između prvopokušane I drugopokušane dostave, 4) protek 8 dana od slanja drugopokušane pošiljke.
Primena napred navedenog pravnog režima je opšte prirode. Ona se primenjuje uvek kada nema posebnog pravila. Tako, dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vrši se u skladu sa posebnim zakonima, a ne Zakonom o privrednim društvima.
Zaključak
Dostavljanje se vrši na adresu sedišta društva. Izuzetno, društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vrši dostavljanje. Ako je dostava pismena društvu na adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta društva ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte, putem preporučene pošiljke u smislu zakona kojim se uređuju poštanske usluge bila bezuspešna, smatraće se da je dostava te pošiljke uredno izvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te pošiljke, pod uslovom da je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana.
Reference: Zakon o privrednim društvima (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015); Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 99/2011); M.Vasiljević, Privredna društva, Beograd, 1999; M.Vasiljević, Kompanijsko pravo, Beograd, 2007; R.Pennington, Company Law, London, 1995; J.Farrar, Company Law, London, 1998.